Topografsko snimanje je u velikoj meri u imenu: terensko izviđanje koje identifikuje karakteristike topografije bilo koje oblasti. 

Može biti izuzetno detaljan ili ograničen samo na opšte ispravke, koji se razlikuje od slučaja do slučaja. Osim mapiranja, glavna upotreba topografskih istraživanja je identifikacija vaše lokacije zajedno sa vašim okruženjem, bez obzira na svrhu. 

Na primer, dok geodet sprovodi pregled poprečnog preseka reke za postavljanje mosta, oni – preko svoje unapred projektovane mreže – povezuju tačne detalje onoga što postoji unutar granica njihovog područja interesovanja. 

Ove informacije, kada se prenesu projektantima i inženjerima koji se bave projektom, mogu se koristiti da bi se utvrdilo da li potencijalni problemi ili okolnosti mogu proizaći iz projektovane instalacije kako je planirano, da se identifikuju, kao i da se ponudi mogućnost pregleda i/ili modifikacije. 

Različita topografska snimanja mogu uključivati mnoge analogne i digitalne izvore akvizicije, u kojima će oprema koja se koristi za obavljanje bilo kojeg topografskog snimanja spadati u posebne kategorije u skladu sa krajnjim potrebama korisnika.

Navigacija Zemlje

Naša planeta je fascinantno mesto—puno vrhova, dolina, prirodnih staništa i obeležja koje je napravio čovek. Kada se krećete po raznovrsnom Zemljinom terenu, topografske karte i njihovi podaci pružaju obilje informacija.

Predstavljajući nam detaljan pregled pejzaža, topografski podaci ocrtavaju elemente kao što su konture terena i projektuju karakteristike zemljišta kao što su: vodena tela, rute, vrhovi brda, vegetacija i druge vidljive informacije. 

Da bismo došli do ovog bogatog podatka, prvo moramo da sprovedemo razna topografska snimanja.

Geodetska promatranja

Geodezija koristi alate koji se odnose na različite senzore i instrumente na Zemlji (kopno i okeani), u vazduhu i svemiru, koji zajedno čine jedan veliki, sveobuhvatni “geodetski instrument” za praćenje Sistema Zemlje u širokom rasponu prostornih i vremenskih merila. 

Različite vrste tehnika promatranja koje se koriste u geodeziji mogu se klasificirati u pet glavnih razina:

1. Geodetska infrastruktura zemlje
2. Satelitske misije na velikim visinama
3. Svemirske tehnike
4. Planetarni objekti
5. Izvangalaktički objekti

Ovih pet instanci povezano je mnogim vrstama razmatranja koji čine integrisani observacioni sistem.

Svemirske tehnike dominiraju globalnim i regionalnim observacijama, dok se zemaljske uglavnom koriste za interpolaciju u prostoru i vremenu, te za beleženje specifičnih lokalnih obeležja.

Glavne vrste observacija

– Mikrotalasna promatranja izvangalaktičkih objekata (kvazi-stelarnih radio izvora) metodom VLBI

– Lasersko doseg do LEO satelita, GNSS satelita i do Mjeseca

– Mikrovalna promatranja GNSS satelita sa zemlje i s LEO satelita

– Radarska i optička promatranja Zemljine površine (kopno, led, glečer, okean, itd.) sa satelita za daljinsku detekciju

– Merenja udaljenosti između satelita (K-pojas, laserska interferometrija, optičke metode, itd.)

– Merenje gravitacionog ubrzanja i gradijenata sa senzorima na LEO satelitima

– Merenja apsolutne i relativne gravitacije sa senzorima na ili blizu tla

– Merenja mareografom (mareometar; maregraf – sprava koja beleži krivu morskih promena)

Nove vrste posmatranja u razvoju i sve većoj primeni

– GNSS reflektometrija, GNSS radio okultacija (sakrivanje; prikrivanje – astronomskа pojava na nebu pri kojoj je jedno nebesko telo zakriveno drugim, na primer zvezde Mesecom ili prirodni sateliti matičnim planetom)

– Kvantna gravimetrija u svemiru i na tlu (geofizička metoda istraživanja stenskih masa na osnovu razlike u gustini)

– Poređenje optičkih atomskih satova za merenje razlika potencijala gravitacije