Podzemne vode su vitalni izvor vode za čovečanstvo. Podzemne vode obezbeđuju vodu za piće u potpunosti ili delimično za čak 50% svetske populacije i čine 43% sve vode koja se koristi za navodnjavanje.
Širom sveta, 2,5 milijardi ljudi zavisi isključivo od resursa podzemnih voda da bi zadovoljili svoje osnovne dnevne potrebe za vodom.
Očekuje se da će populacija Zemlje od skoro 8 milijardi dostići 11 milijardi do 2100.godine. Ljudi će morati da nauče da proizvode dovoljno hrane bez uništavanja tla, vode i klime. Ovo je nazvano najvećim izazovom sa kojim se čovečanstvo suočilo.
Održivo upravljanje podzemnim vodama je ključ rešenja. Naučno razumevanje i pravilno upravljanje podzemnim vodama je od suštinskog značaja, jer podzemne vode mogu ublažiti problem ako tražimo njihovu odgovornu upotrebu i dopunu.
Podzemne vode i Zemlja
Iako je skrivena ispod površine Zemlje, podzemna voda čini 99% tečne slatke vode na Zemlji i igra važnu ulogu u ciklusu vode.
Reke, jezera i močvare su površinske manifestacije podzemnih voda, razmenjujući tok sa rezervoarom podzemne vode koji ih hrani kada im je potrebna voda i uzima potrebnu količinu kako bi se površinski tok nadopunio kada je u manjku određene količine vode.
Podzemne vode takođe kontrolišu mnoge karakteristike na površini Zemlje. Dubina podzemne vode je delimično odgovorna za različite biljne vrste koje zauzimaju različite položaje duž padina od brda do doline, jer samo biljke otporne na sušu mogu da žive na suvim stranama brda, a biljke otporne na vodu žive u blizini potoka.
Otapanjem karbonatnih stena tekućom podzemnom vodom stvaraju se pećine i vrtače. U pustinjskim sredinama, ispuštanje podzemnih voda formira oaze, koje obezbeđuju staništa za životinje i biljke.
Rizične podzemne vode
Savremena naučna merenja pokazuju da se mnogi od glavnih vodonosnih slojeva (rezervoara podzemnih voda) sveta iscrpljuju.
Suprotno laičkim tumačenjima da su zaštićene jer su sakrivene ispod zemlje i da su njihove količine neograničene, one su veoma su osetljive na zagađenje, a dostupne količine i obnovljivost su veoma fleksibilne kategorije.
Često se previdi i činjenica, koju ističe ovogodišnji laurelat iz Stokholma, ali i podaci iz globalnih statistika da danas gotovo polovina globalnog stanovništva pije podzemne vode.
Takvo iscrpljivanje može dovesti do smanjenja protoka, isušivanja izvora ili močvara, gubitka vegetacije, pada nivoa vode u bunarima i sleganja zemljišta.
Još jedna pretnja podzemnim vodama je zagađenje koje je rezultat ljudske aktivnosti je generisanje hemikalija i otpada koji su iscurili u podzemlje. Zagađenje degradira kvalitet podzemnih voda i predstavlja pretnju po ljudsko i ekološko zdravlje.
Kako ljudska populacija raste, potražnja za podzemnim vodama će sve više rasti. To je ogroman, ali ograničen resurs. Potreba za razumevanjem naših sistema podzemnih voda i za promišljenim upravljanjem njima u okviru ograničenja hidrološkog ciklusa veća je nego ikad.
U Srbiji u ovom trenutku imamo dovoljno vodnih resursa, ali ukoliko ne budemo pažljivo planirali njihovo racionalno korišćenje i vodili računa o podzemnim vodama i njihovoj dostupnosti, u vremenu klimatskih izazova možemo veoma lako ostati bez njih.
